L’omu

L’omu  senza u  so’  vuliri  nasci.

All’alba d’un matinu

si  trova  nta  stu  munnu

cussi’ cunfusu e  straniu.

E  jornu ddoppu  jornu,

affuddatu  fatiari,

mancu  aviri  tempu

pri  pinsari,

pri  poi  a  malincori

tutti

lassari.

Un saddunannu

cca comu, lu rusariu,

scurrinu l’anni.

di Francesca Scardino